ZAŠTO ISHRANA BUDUĆNOSTI

Demo Image Hajde da budemo zdravi i srećni.
Činimo i učinimo dobro za buduće generacije, kao što su naši preci učinili za nas.
Darujmo im prirodno životno okruženje, a sa njim zdravlje, sreću...
To je naše zadovoljstvo i dužnost, prema sebi samima i svemu oko nas.
Svi smo povezani. 
Naš izbor ne utiče samo na naš život, nego i na živote drugih ljudi.
Ako koristimo više nego što  nam treba, to znači da uzimamo od drugih ljudi i od onih koji tek dolaze.
U današnje doba, u svetu obilja, teško je razumeti kako širom sveta skoro milijardu ljudi gladuje, a 40 000 od gladi umire svaki dan.
Zemlja može pružiti samo ograničenu količinu hrane.
Dok se ljudska populacija povećava, mala površina zemlje na kojoj možemo uzgajati hranu ostaje nepromenjena.
Zbog toga što proizvodnja životinja za hranu uzima tako mnogo zemlje, vode i drugih resursa, zemlja će moći izdržati tek oko 2 milijarde ljudi na mesnoj i mlečnoj prehrani.
Hrana budućnosti kao izbor podržava svet u kojem svi mogu biti nahranjeni.
Ishrana budućnosti zahteva samo delić zemlje, i daleko manje resursa nego što je potrebno da bi se proizvodili životinjski proizvodi.
Jednačina je jednostavna - što manje životinjskih proizvoda jedemo, to više ljudi možemo nahraniti. Ako ignorišemo ovu jednostavnu činjenicu, sve više i više ljudi će biti gladno, kako svetska populacija nastavlja rasti.


Ishrana budućnosti takođe doprinosi opštem zdravlju celog čovečanstva.
Bolesti koje danas dominiraju u svetu jesu bolesti srca i rak, a oni su povezani sa konzumiranjem životinjskih proizvoda.
Ishrana budućnosti (to jest izvorna, prirodna ishrana) sprečava i otklanja ove bolesti.
Milioni ljudi preuzimaju ličnu odgovornost.
Oni postaju ona promena koju žele videti u svetu. Svojim načinom života produžavaju i poboljšavaju svoje vlastite živote, smanjuju opterećivanje planete i preuzimaju obavezu održivog življenja prema budućim generacijama.  
Ishrana budućnosti kao izbor čuva zemlju, vodu i energiju.
Drugačiji način ishrane toliko iscrpljuje resurse, da izvorna ishrana prestavlja jednu od najboljih stvari, koju možemo učiniti kao pojedinci, da bi se mogla spasiti naša planeta zemlja.
Jedan od glavnih globalnih uzročnika klimatskih promena, jeste proizvodnja životinja za hranu.
Dok se trudimo zameniti svoje sijalice štednima, i vozimo hibridne automobile, Ujedinjeni narodi zaključili su da uzgoj životinja za ljudsku ishranu, pridonosi globalnom zagrevanja više nego svi avioni, automobili i kamioni zajedno - ČAK 40% VIŠE!
Da bi se prehranile životinje na farmama, potrebna je ogromna količina vode. Da bi se proizvelo samo 0,5 kg mesa, potrosi se 9 500 litara vode, za oko litru kravljeg mleka 750 litara vode.
Jednostavnim izborom da koristite prirodnu hranu, možete uštedeti oko 4,9 miliona litara vode svake godine! To je toliko vode, da bi ste mogli ostaviti da voda teče iz tuša 24 sata na dan, 365 dana na godinu, i još uvek ne bi potrošili onoliko vode, kao neko ko ne jede prirodnu hranu.
Mnogi od nas recikliraju papir, jer žele spasiti drveće. Najveći uzrok seče drveća, uključujući i uništenje prašuma je krčenje zemljišta za farmerski uzgoj životinja.
U samo jednoj godini prirodnom ishranom, pojedinac spasi 0,7 jutara drveća, jednako milionima listova papira.
Milijarde životinja koje proizvodimo za hranu, ne samo da iskoriste većinu naše vode i pojedu većinu naše hrane, one većinu toga i izbace u obliku izmeta.
Samo na farmama SAD životinje u ubliku izmeta proizvedu 130 puta više izmeta, nego cela ljudska populacija - 39 tona u sekundi. To je dovoljno da se zona Denverskih nebodera ponovo izgradi svakih 24 časa - i to izmetom. Taj koncentrovani talog zagađuje našu vodu, uništava površinski sloj zemljišta i zagađuje vazduh.
Zaboravili smo da su okeani nekad vrveli životom.
Kitovi, delfini i morske kornjače bili su uobičajeni i mora su obilovala njima. Jata riba bila su tako brojna, da su se vode premetale i penile životom. Ali sada naši okeani umiru...  
Industrijski izlov riba uzrokovao je globalno opadanje broja ribljih populacija- gotovo do istrebljenja u većini delova okeana.
Ogromne mreže miljama dugačke, češljaju okeanske dubine, i bez iznimke grabe i guše svakoga ko se u njima nađe. A industrijske farme riba stvaraju mrtve zone u okolini, jer ogromne količine koncentrovanog otpada sa ovih farmi guši život na tlu okeana.
Nije prekasno.
Zamislite svet gde sreća vlada, svet bez  bolesti, ratova, svet čistog vazduha, čiste vode, milione i milione pošumljenih jutara šuma i livada u cvatu, okeane koji bujaju čudesnim životom, te beskrajna prostranstva divlje zemlje ponovo vraćena prirodi i divljim životinjama, čiji dom je to nekada bio.
Ishrana budućnosti, kao izbor, doprinosi da jednoga dana ponovo stvorimo svet, svet s kojim ćemo se ponositi, i u kome ćemo svi zajedno uživati.
„Menjajući sebe-menjamo svet“, svet u kojem želimo da živimo.
To je jednostavno, zar ne?
Pridružite nam se.

Rad objavljen u:
Zborniku sažetaka I Kongresa Ishrane Budućnosti Sa Međunarodnim Učešćem, Titel 2011, 15.10. 2011, Društvo Za Populacionu Politiku „Breg“, printXpress Novi Sad, str. 14-15, ISBN 86-68497-11-07